Analiza poreskog duga

Najznačajnija i najkompleksnija usluga koju pružamo je analiza poreskog duga. Analiza poreskog duga zahteva maksimalnu posvećenost  i angažovanost, kao i veliku stručnost osoba koje se time bave. Kao rezultat kvalitetno urađene analize poreskog duga vrlo često može biti otpis poreskog duga, što je najpoželjniji ishod za poreskog obveznika. Naime, poreski dug je neretko stvoren neosnovanim zaduženjem od strane Poreske uprave. Da bi se došlo do ovakvog zaključka neophodno je izvršiti detaljnu analizu svih zaduženja od osnivanja firme do trenutka kada se vrši analiza.

Takođe, ukupni poreski dug određenog poreskog obveznika može sadržati dug za koji je nastupila relativna ili apsolutna zastarelost prava na naplatu. Rok za relativnu zastarelost prava na naplatu poreskog duga je 5 godina, a za apsolutnu zastarelost je 10 godina. Prilikom donošenja zaključka da li je određeni poreski dug zastareo ili nije, mora se voditi računa o preduzetim merama Poreske uprave za naplatu svakog pojedinačnog poreskog duga, po svakom poreskom računu, jer se tim merama prekida tok zastare. U određenim slučajevima, vreme proteklo od nastanka zaduženja ne računa u rok zastare (u slučaju reprograma ili mirovanja poreskog duga), čime se produžava pravo Poreske uprave na naplatu.

Za analizu poreskog duga i utvrđivanje svih činjenica koje idu u prilog poreskom obvezniku neophodno je angažovanje iskusnih i stručnih ljudi, baš kakve mi u svom timu imamo.

Obezbeđivanje poreskih uverenja

Obezbeđivanje svih vrsta poreskih uverenja je jedna od usluga koju vam nudimo. Bilo da se radi o poreskom uverenju za overu zdravstvene knjižice, odobrenje bankarskog kredita, poljoprivrednih i drugih subvencija, socijalnih primanja ili poreskih uverenja potrebnih za prijavu za učeničke i studentske domove, transfera novca u inostranstvo, upis radnog staža, zatvaranje firme i slično.

Osnivanje firme

Svako fizičko lice koje namerava da osnuje svoju firmu, odnosno, novi privredni subjekat, a samim tim i novog poreskog obveznika, bi trebalo da se najdetaljnije informiše o budućim poreskim obavezama koje dolaze sa osnivanjem firme. Ovakvim postupanjem se mogu izbeći vrlo neprijatne situacije u vezi sa budućim poreskim obavezama čiji iznosi mogu biti značajni.

Kako Vam možemo pomoći

Naime, vrlo je čest slučaj da lice registruje preduzetničku radnju u Agenciji za privredne registre, a nakon toga se interesuje o visini mesečnih poreskih obaveza. Ovakvo postupanje ima svoje posledice. Tako dolazi u situaciju da se osnivač tek nakon osnivanja privrednog subjekta suočava sa visinom neizbežnih mesečnih troškova. I tek tada saznaje da je za određenu šifru delatnosti nepovoljno biti paušalac i slično. Tada je već kasno bilo šta promeniti u kalendarskoj godini u kojoj je subjekat osnovan.

Druga vrlo česta situacija je da fizičko lice, budući vlasnik firme, nije proverilo da li u Poreskoj upravi ima evidentirane poreske dugove na osnovu ranijih aktivnosti. Ovo se odnosi na sve dugove, bilo kao fizičko lice ili osnivač nekog privrednog subjekta. Ukoliko postoje poreska dugovanja iz perioda pre osnivanja nove firme, Poreska uprava to konstatuje tek nakon osnivanja nove. I tek onda ukoliko je dug veći od 100.000 dinara bez opomene oduzima PIB-a novoosnovanom privrednom subjektu. Samim tim je onemogućeno poslovanje novoosnovanoj firmi do izmirenja ranijih dugova. A ono što je još nepovoljnije po osnivača, Poreska uprava ne obustavlja zaduživanja na novoosnovanoj preduzetničkoj radnji. Iako je oduzimanjem PIB-a sprečena da posluje.

Ovo su samo dva primera s kojima se budući preduzetnici mogu susresti ukoliko ne izvrše analizu trenutne situacije. Zbog toga je neophodno sagledati buduće implikacije koje bi proizašle registrovanjem novog privrednog subjekta.

Da bi se navedene, kao i druge neugodne situacije izbegle najsigurnije je angažovati iskusne savetnike. Naš tim ima višedecenijsko iskustvo, u poreskoj materiji i radu sa Poreskom upravom.

Transfer novca u inostranstvo

Kako transferisati novac iz Republike Srbije u inostranstvo? To je jedno relativno često pitanje koje može poreskim obveznicima u Republici Srbiji zadati popriličnu glavobolju.

Koje tu prepreke mogu nastati?

Navešćemo primer kada poreski obveznik stekne novčana sredstva prodajom nekretnine. U ovom slučaju, nakon uspešno obavljene prodaje, novac stečen na ovaj način se nalazi na računu u nekoj od banaka. Ukoliko tako stečen novac lice želi, iz bilo kog razloga, da prebaci/transferiše u inotranstvo, neophodno je da za to dobije saglasnost Poreske uprave. Bez te saglasnosti banka neće moći da sprovede njegov nalog.

Međutim, nije dovoljno samo podneti zahtev i očekivati da smo time rešili sve. Poreska uprava će, pre izdavanja traženog uverenja, proveriti da li su plaćeni svi porezi po osnovu predmetne kupopordaje.

Najpre će proveriti da li je plaćen porez na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti (PPAP). Najčešća reakcija prodavca nekretnine je da on nije nadležan za plaćanje tog poreza jer je ugovorom predviđeno da ga plati kupac. Iako je u praksi ovo najčešći slučaj, to ne oslobađa prodavca obaveze po ovom osnovu. Naime, po Zakonu_o_porezima_na_imovinu, obveznik poreza na prenos apsolutnih prava na nepokretnosti je prodavac. Obaveza koja se na ovaj način stvara kupoprodajom nekretnine knjiži se na ime prodavca, na njegov jedinstveni matični broj građana (JMBG). Kad se kupoprodajnim ugovorom kupac obavezao da izmiri obavezu po osnovu PPAP, on je “samo” solidarni jemac, odnosno, on odgovara jednako za izmirenje te obaveze kao i prodavac. U slučaju da kupac ne izmiri obavezu po osnovu PPAP, Poreska uprava će taj dug naplatiti od prodavca. Nakon toga bi prodavac mogao da pred sudom da traži nadoknadu štete od kupca koji se ugovorom obavezao da izmiri predmetnu obavezu. Zaključak je da PPAP po osnovu prodaje konkretne nekretnine mora biti izmiren da bi se dobila saglasnost Poreske uprave za transfer novca u inostranstvo.

Ali, tu nije kraj. Poreska uprava će proveriti da li postoji osnov iz za razrezivanje i drugog poreza nakon prodaje nekretnine. Tu se radi o porezu na kapitalni dobitak fizičkih lica koji je regulisan Zakonom_o_porezu_na_dohodak_građana. U najkraćem, ukoliko je prodavac bio vlasnik predmetne nekretnine kraće od 10 godina i nije je stekao nasleđem, velika je verovatnoća da će biti u obavezi da plati porez na kapitalni dobitak. Ovaj porez se obračunava na razliku u ceni između prodajne i kupovne cene, a primenjuje se stopa od 15%.

Tek nakon utvrđivanja da li su izmireni navedeni porezi, podnosilac zahteva može očekivati pozitivan odgovor po podnetom zahtevu za odbrenje za transfer novca u inostranstvo.

Nešto manje komplikovano je ukoliko su sredstva stečena radom u Republici Srbiji ili na neki drugi način.

Naš tim je tu da Vam pomogne da u najkraćem mogućem roku dobijete potrebno uverenje kako bi bez problema mogli da prenesete svoj novac na Vaš bankovni račun u inostranstvu.